У складу са чланом 138. Закона о играма на срећу приређивачи игара на срећу имали су обавезу да се повежу на Информациони систем Управе за игре на срећу до 11. јула 2021.године.
Упутством за интеграцију информационо-комуникационог система приређивача са информационим системом Управе за игре на срећу је дефинисан начин повезивања, размене и евидентирања трансакција између информационог система приређивача и информационог система Управе којим је, између осталог, прописан и начин на који се евидентирају бонус трансакције.
Анализом прикупљених података након повезивања са Информационим системом Управе за игре на срећу утврђено је да постоје одређени типови бонуса које приређивачи нису у могућности да евидентирају као улог играча, односно као износ који је играч потрошио у игри, у ком случају би износ бонуса који је потрошен у игри увећао укупан износ улога играча а самим тим и основицу за обрачун накнада.
Након разматрања свих околности и техничких параметара, а како не би дошло до немогућности коришћења ових типова бонуса, оправдано је да се сви износи бонуса који су употребљени за игру или су добијени кроз игру, евидентирају у систему Управе на исти начин као и добитне трансакције остварене игром.
Сагласно наведеном поменуте бонусе је потребно евидентирати на исти начин као и уплате играча на јединствени евиденциони рачун и у том тренутку не утичу на основицу за обрачун накнаде. Такође, уколико играч користи, тј. потроши (у целости или део) износ добијен бонусом за игру, том приликом је потребно да се исти евидентира као добитак играча, односно износ који је играч добио у игри. У том случају износ бонуса који је потрошен у игри увећава укупан износ који су играчи освојили у игри, а самим тим умањује основицу за обрачун накнада, имајући у виду да се код приређивања посебних игара на срећу преко средстава електронске комуникације укупном уплатом сматра укупан износ који су играчи потрошили у игри (улог), док се укупном исплатом сматра укупан износ који су играчи освојили у игри (добитак).